Vrisak

Krik ili vrisak je naziv za najpoznatiju sliku Edvarda Munka, norveškog slikara ekspresionizma. Nastala je 1893 godine. Slika prikazuje užasnutu, pomalo demonsku bespolnu figuru kako stoji na mostu nasuprot krvavocrvenog neba. Ova slika je simbol anksioznosti modernog čoveka i duševnog bola, neshvaćenosti, praznine.

Koliko puta vam se desilo da niste u potpunosti shvaćeni? Ili uopšte shvaćeni? Koliko često se susrećete sa osećajem praznine, bola? Ne osećate se dobro u svom telu? U društvu, na poslu, u porodici? Koliko puta ste pomislili da bi mogli da vrištite na sav glas?

Iako je depresija na vrhu bolesti današnjice, izgleda da na nju nisu bili imuni ni naši dalji rođaci u prošlosti. Da nije bilo umetnika koji su svojim delima ostavili traga budućim generacijama, i prikazali kako izgleda bol i duševna patnja, pomislili bi da je ova bolest rezervisana samo za ovo današnje – moderno doba.

Mnogi likovni umetnici (poput Edvarda Munka ), klasični muzičari, glumci, pisci su svoja najbolja dela napravili pod uticajem teških stanja i duševnih poremećaja. Šuman, Betoven, Brams, Hemingvej, Van Gogh, Vivijen Li, Merilin Monro itd, su samo neka od imena koja su patili od anksioznosti i depresije. Pa ipak, ostavili su impozatan rad iza sebe.

Međutim, šta je sa običnim čovekom današnjice? Kako on traži izlaz? Ipak, genija je jako malo a od ove pošasti modernog doba čini se kao da pati čitav svet. Ponekad mislim da bi bilo dobro da na neko vreme zastane ceo svet. Da se malo usporimo, zamislimo, nad sobom, nad drugima, sa drugima. Da izbacimo sav bes iz nas. Gnev. Bol. Patnju.

Da vrištimo na sav glas, dok ne padnemo na pod od iscrpljenosti.

A onda da razmislimo. Dobro. O svemu.

Odemo u prirodu. U šumu. Pored reke. Da oslušnemo život. Da nađemo mir. Spokoj. Sreću. I onda da počnemo da živimo ponovo. Sa puno ljubavi i poštovanja prema sebi i drugima. Jedino tako, svet će biti lepši i radosniji za buduće generacije.

Neki novi klinci, neki novi geniji, ostaviće traga u svojim delima inspirisani samo ljubavlju i srećom.