Volim ljude a i oni vole sebe

Ne tako davno, kada je za potrebe kompanije za koju sam radila, bilo potrebno održati javni nastup pred grupom ljudi uvek bih se sledila od treme, ali sam uvek nekako dostojanstveno izdržala do kraja izlaganja i bila „počašćena“ aplauzima.

Da sam tada znala da svi ti ljudi ne aplaudiraju meni i mom „veličanstvenom“ nastupu, bilo bi mi mnogo lakše, i sve javne nastupe bih održala sa lakoćom. Da sam samo znala, da su pljeskali po automatizmu, i da ih sam govor nije doticao uopšte, i da im je jedina želja bila da izlaganju dođe kraj, kako bi mogli da u miru uživaju u keteringu i neformalnom druženju sa ostalima, da sam to imala u vidu tada, verujem da bih se smejala pred svako javno izlaganje, jer mogla sam da pričam i o receptima za kolače, nikoga u stvari nije bilo briga o čemu se tu zapravo radi.

Primetila sam da i u običnim razgovorima sa ljudima, čak i sa ljudima koji su nam bliski, postoji to neko odsustvo razumevanja za druge, i da svako priča svoju priču. Takvi razgovori nestanu u sećanju kao izmaglica, i sami susreti sa drugim ljudima gotovo da i ne znače ništa. Šta mogu i da znače ako se već sledećeg dana ne sećaš šta si pričao sa prijateljom, kolegom, komšinicom, sestrom, bratom, decom, roditeljima. Šta vrede, ako ne znaš kako je drugom, kako se oseća, da li je srećan, da li preživljava dramu, da li je uživao u koncertu ili napravio sjajan projekat. Kakva je svrha takvog odnosa?

Ljudi vole sebe.

Malo je onih kojima je zaista stalo do vas. Onih koji znaju kada vam je rođendan, kada po glasu prepoznaju uznemirenost ili ushićenje. Koji neće okrenuti telefon naopako kada vide vaš broj na njemu. Mora da su tog trenutka zauzeti tako nekim važnim stvarima i ljudima koji su im u tom momentu bitniji od vas.

To su lažni prijatelji, lažni ideali koji ne postoje. Oni žive u svom svetu, vaš svet njih ne interesuje. Interesuje ih onda kada se njihov svet prevrne naglavačke, pa vi glumite besplatnog phihoterapeuta.

Takvi ljudi vole da im socijalne mreže čestitaju rođendane, plasiraju sadržaje, grade lažno samopouzdanje, preporučuju prijatelje i kreiraju život.Vole emotkione umesto pravih reči, a od lajkova bivaju srećniji ili tužniji, u zavisnosti od broja. Razume se.

A iza ovih tehnoloških zidina, kriju se strahovi, nesigurnosti, nedostatak ljubavi i stvarnog života.

Volite ljude, volite one ljude koji vole i vas.

Posvetite im vreme, znanje, ljubav i radost. Uživajte u novim iskustvima sa njima. Prihvatite izazove i sa radošću ih delite.

Jer u ovom životu ne radi se o vama. Radi se o tome na koji način dotaknete druge ljude. Tako razmišlja Nil Donald Volš.

Tako razmišljaju mnogi veliki ljudi.

Počnimo i mi.

Nikad nije kasno.