Nemoj ništa da mi govoriš

U zatamnjenom kutku jednog restorana sedeli smo sami. Ti i ja. Posle više od decenije. Ovaj dugoočekivani susret trebao je da razreši misteriju mog odlaska od tebe i da nam da uvid naših novih života.

Gledam te i smejem se nekontrolisano, što od treme da prikrijem nervozu, što od sreće što te vidim ponovo. Vreme je izgleda stalo za tebe. Šepuriš se u svom skupocenom odelu, rukama nalakćenim na stolu, i sa čašom crnog vina ispred sebe. Scena podseća na romantični crno beli film. Osim što nije.

Ti nisi romantični junak koji je zarad ljubavi žrtvovao sve. Nisi čak ni simpatičan ljudima. Kako bi i bio? Posmatram te kako se ophodiš prema konobaru koji je doneo tvoje omiljeno jelo. Govoriš mu da vrati jelo nazad jer suši ove večeri ne izgleda kako si ti zamislio. Pitam se da li si takav svaki dan. Ja pijem kratki espreso sa mlekom i gutam hladnu negaziranu vodu. Podsvesno znam da mi večera ne bi prijala sa tobom. Ovo veče mi igramo uloge, ćutimo i gledamo se.

Zagledaš krišom moje lice, telo, moju garderobu, telefon koji koristim. To bi trebalo valjda da ti da odgovore na pitanja kako mi je u životu. Kakva predstava za decu. Pitaš me gde sam nestala i kad smo se poslednji put videli. Deluješ čak i zainteresovano. Znam da jesi, ali isključivo za sebe.

Želela sam puno toga da ti kažem. Htela sam da znaš da te nikad nisam zaboravila, da sam te noćima sanjala, da me je svaki znak pored puta upućivao na tebe. Ali nikada te nisam pozvala, nikada nisam pustila sms za tvoj rođendan, nikada nisam svratila do tvoje kancelarije da te pozdravim. Nisam, sve do ove večeri.

I ove večeri, mi sedimo jedno naspram drugog, odmeravamo se i trudimo se da šarmiramo jedno drugo. U toj simpatičnoj igri zavođenja ti briljiraš, glumeći večitog plejboja i vrsnog poznavaoca ženske ćudi. Pa ipak, nisi dopreo do mene. Nisam ti rekla zašto sam otišla od tebe, jednostavno nisi mi dao šansu da se emotivno otvorim pred tobom. Sve te priče o uspesima, lažnog sjaja i morala tebi odlično idu. Zapravo to i nisu priče za tebe, ti živiš to. Tvoje ime je na listama najuspešnih ljudi, gde god da odem, da se okrenem, ti si prisutan. Teško je otarasiti te se.

I zato nemoj ništa da mi govoriš, prepoznala sam taj lažni osmeh, taj lažni sjaj poluzatamnjenog separea, promašeni pokušaj da budeš makar malo na drugoj strani klackalice. Nisi se snašao. Nisi ni morao. Ti živiš svoju priču verodostojno i ne odstupaš, izgleda nikada.

Ni ja neću da odstupim od svojih ideala. Živim svoju bajku svaki dan. Govorim istinu i ne foliram se. Naporno je glumiti u filmu za koji se nisi pripremio. Razmišljam, da sam ostala sa tobom živela bih u filmu u kom bih bila glumica koja se nije dovoljno pripremila za ulogu života. I takav život bio bi prava patnja.

A sada zbogom, odlazim, uzimam svoj kaput i nestajem između zadimljenih stolova dok potpuno ne nestanem iz tvog vidokruga. Zauvek.