Pablo Pikaso
Skoro pola veka od svoje smrti, jedan od najuticajnijiih umetnika 20. veka nastavlja da pomera granice, zbunjuje, privlači i provocira.
Pablo Pikaso je rođen u Španiji, 25. oktobra 1881. godine u Malagi, na jugu Španije. Od ranog dečjeg crtanja u prašini pa do svojih poslednjih sati u 92. godini, Pablo Pikaso bio je posvećen ovladavanju svojom duboko osobenom umetnošću. Smatra se jednim od najuticajnijih umetnika XX veka, a njegov rad nastavlja da se proučava zbog svog značenja i da se veliča zbog kreativnosti.
Njegove teme i stil, inspirisani mnogim ljubavnicama i drugim umetnicama, stalno su se menjali.
Pikaso je crpeo nadahnuće iz mitologije, rata, ljudi koji su ga okruživali, pa čak – izjavio je – iz paukovih mreža. Rezultat se na desetine hiljada dela u kojima se bavio bezbrojnim temama. Mnogi od motiva koji su ga opčinjavali, uključujući smrt i seksualnost, tokom decenija su iznova iskrsavali u njjegovim delima.
Umetnik je u svemu pronalazio potencijal, praveći bakroreze s predstavama sova ili koza na morskom kamenju. Od dva sinovljeva automobilčića igračke oblikovao je lice pavijana, a od sedišta i zarađalih ručki bicikla izvučenih iz otapada napravio je svoju čuvenu ,,Glavu bika“.
Proizvodio je neprekidno – slike, skulpture, keramiku, čak i nakit.
Pikaso u fazama
1. RANE GODINE 1889 - 1898
„Kada sam bio dete, majka mi je rekla:“Ako postaneš vojnik, bićeš general. Ako postaneš sveštenik, završićeš kao papa!“ Umesto toga, ja sam bio slikar i postao Pikaso.“
Slika: SCIENTE ET CHARITÉ (1987)
2. POSTMODERNIZAM 1900 – 1901
„ Ne bih hteo da sledim neku određenu školu jer time se samo postiže sličnost među sledbenicima.“
Slika: LE MOULIN DE LA GALLETE (1900)
3. PLAVA FAZA 1901 - 1904
„Samo sam slikao prizore koji su mi se rađali pred očima. Neka drugi ljudi u njima pronalaze skrivena značenja.“
Slika: LA VIE (1903)
4. RUŽIČASTA FAZA 1904 - 1906
„Kad je gotova, (slika) nastavlja da se menja, u skladu sa stanjem uma onoga ko je gleda. Slika živi poput živog bića, prolazeći kroz promene koje nam život nameće iz dana u dan. To je sasvim prirodno jer slika živi samo kroz čoveka koji je gleda.“
Slika: LA FAMILLE DE SALTIMBANQUES (LES BATELEURS) (1905)
5. IBERIJSKA FAZA 1906 – 1907
„Nikad ne pravim sliku kao umetničko delo. Sve one su istraživanja. Tražim bez prestanka, a u svem tom traženju postoji logički sled.“
Slika: AUTOPORTRAIT À LA PALLETTE (1906)
6. PROTOKUBIZAM 1907
„Slikanje nije estetski čin; to je vrsta magije oblikovane kao posrednice između ovog čudnog, neprijateljskog sveta i nas; način gledanja kroz davanje oblika našim strahovima inašim željama.“
Slika: LES DEMOISELLES D´AVIGNON (1907)
7. ANALITIČKI KUBIZAM 1908 – 1912
„Slika je nekad bila zbir dodataka. Kod mene slika je suma uništavanja.“
Slika: PORTRAIT D´AMBROISE VOLLARD (1910)
8. SINTETIČKI KUBIZAM 1912 – 1921
„Nikad nisam napravio probe ili eksperimente. Kad god sam imao nešto da kažem, rekao sam to na način na koji sam osećao da to treba reći. Različiti motivi stalno zahtevaju različite metode izražavanja.“
Slika: NATURE MORTE À LA CHAISE CANNÉE (1912)
9. NEOKLASICIZAM 1917 – 1924
„Po mom mišljenju, traganje u slikarstvu ne znači ništa. Stvar je u pronalaženju.“
Slika: LA FLÛTE DE PAN (1923)
10. NADREALIZAM 1924 - 1937
„Došao sam do faze u kojoj me kretanje mojih misli zanima više nego misli same.“
Slika: LES TROIS DANSEUSES (LA DANCE) (1925)
11. ŠPANSKI GRAĐANSKI RAT 1936 – 1935
„Umetnici koji žive i rade u skladu sa duhovnim vrednostima ne mogu i ne smeju da ostanu ravnodušni prema sukobu u kojem su najviše vrednosti čovečanstva i civilizacije izložene opasnosti.“
Slika: GUERNICA (1937)
